Testo Marina

Na stanici stoji jedna zena zamisljena po malo tuzna, posmatra me zanesena kao da mi ima nesto duzna na stanici jos je bilo ljudi ali mi se otelo iz grudi Ref. Hej Marina pesmo iz davnina zajedno smo u klupi sedeli sad je kasno vec smo osedeli Zaludna joj trazi prosle dane pletenice i oci sto gore, u njene su godine utkale sede kose i duboke bore plakali smo kao deca neka mirisuci vremena daleka